"Aaaaaa! Ovo ne bu dobro završilooooo! Aaaaa! Oooo! Uuuuuh! Dobro je! Dobro je! Nisam pala!"
Doduše zašto bih ja krivudala po cesti, skoro završila u travi, jedva se spasila i ne imala publiku?! Jedino dvoje šetača na koje smo naišli spuštajući se s Kalnika bili su na makadamu baš u trenutku kad sam ja s prevelikom brzinom doletila iza zavoja, nisam se držala one mudre "kam oko tam guma" jer sam "bacila oko" na to dvoje s pesom koje nisam očekivala tamo i skoro završila naglavačke u travi. A, ne nisu se smijali... Kaj bi! Nemrem ja tu ništ. Za gluposti uvijek imam publiku. Ali njih sam ostavila na makadamu i s obzirom da nisam pala, nego samo pokosila travu uz cestu nastavila sam dalje.
Dobriša je na Kockastom odjurio, ali ja sam ipak još malo pičkasta i ne usudim se baš pustiti punom brzinom. No, netom prije nego sam naletila na to dvoje, izašli smo iz šume pune blata. Od doma na Kalniku do makadama po kojem smo se spuštali natrag prema Ljubešćici i Varaždinskim Toplicama trebali smo proći kroz šumu po dijelu šumskog puta, koji je, pretpostavit će te bio blatan i pun lokvi s vodom.
Uh! Koja uživancija! Šuma taman blatna, mirisna i sumračna
Na tom sam se putu dva puta opako spašavala od padanja, više od nekoliko puta sam se vukla uz lokve, jer nisam imala "vupača" kaj bi prošla na Streli taj dio puta, ali napokon, napokon smo se Strela i ja vukle po našem najdražem terenu. Blatnom, sklizavom, pomalo opasnom i punom trenutaka kad me je samo sreća spasila, a da se ne okupam u najdubljoj mlaki.
Cesta od Toplica do Možđenca i onda prek prijevoja do Sudovca je lijepa, ima par lijepih pogleda i to je to. Od Sudovca do Kalnika je opet ok s desne strane lijepi pogledi, s druge strane Kalnik, prvo Mali, onda Veliki. Lijepo, puno hupsera, ali i dalje asfalt. Do samog doma na Velikom Kalniku, malo patnje, ali moram priznati da mi je ta cesta ostala u puno gorem sjećanju sa polumaratona Križevci - Kalnik (koji nije pravi polumaraton, ali ok) kad sam se baš napatila, pogotovo na tom završnom usponu. Ipak pri kraju uspona pukne pogled na Stari grad Kalnik i odmah zaboraviš na sve. Dakle da zaključimo, do Kalnika je bilo ok. Onak, lijepo i ok, ali ništ baš onak, onak... Ali onda!
Lijepa cesta, čudne kapelice na čudnim mjestima, poneki pogled za koji jedva imaš snage jer je uzbrdo
Bila sam zadnji put gore do doma na Kalniku, na ranije spomenutom polumaratonu, koji to nije, prije točno pet godina za 1. maj, jer to je prvomajska utrka. Pet godina! Dom i sve oko doma je lijepo uređeno, bila je gužva, pivo je kao u kafiću u gradu, ali je bilo mrzlo i fino i popili smo ga s pogledom na Stari grad i penjačku stijenu i sitne buhice koje su plazile i po stijeni i po ruševinama.
Patnja po cesti se isplati, jer pogledi su zbilja da ostaneš bez daha
Dakle, pivo smo popili, poškicali društvo u i oko doma (to ja...) i krenuli smo natrag doma. Preko brda. Napokon, put po šumi. Prvo malo uzbrdo, gdje mi se sklizalo i gdje sam skoro dva put zviznula, pa sam nakon drugog puta odustala i odgurala Strelu do vrha. Onda smo se spustili po planinarskom putu malo previše desno, pa je ispalo da smo na krivom putu, pa samo se samo malo vraćali. Uzbrdo.
I onda smo bili na pravom putu. Nije previše strmo, lijepo je široko, taman je za mene. Ali, ali! Naravno ali! Padala je kiša s petka na subotu i u subotu ujutro i naravno da je zemlja mokra i blatna, (ok, to volim) ali je i skliska (to malo manje volim) i na tom dijelu sva izrovana i puna dosta dubokih jama punih vode. Na mjestima mi se činilo da su izvlačili drva pa napravili nered, ali nisu jer nije dosta široko. Ali, blato, sklisko i jupiiii!
Blata taman koliko treba
Strela je friško servisirana i s novim gumama i baš je bila prpošna. Jedan spust sam se spašavala i ni sama ne znam kak sam se spasila, pa sam malo gurala, pa malo po blatu, ali sve u svemu prvoklasna zabava, koja je na žalost dosta kratko trajala. I onda makadam.
Nekad je to bila asfalirana cesta, ali sad nije, ali je i dalje dobro održavani tvrdi i lijepi makadam. I nizbrdo. I divno je za spustit se, ono, ne u punoj brzini baš, ili barem ne ja, ali taman za pustit kočnicu i fijuuuuuu...
I tu se vraćamo na majmunarije s početka. Makadam je lijep i tvrd, ali je i dalje makadam i ima na dijelovima dost šljunka koje je nanijela voda, nije to baš sve ravno i glatko. I zavojit je. I ja sam se pustila, jer ono, ideeeeeš! Blato je frcalo na sve strane, dobro me izudaralo, a dva puta dva put sam dobila i u usta (tko mi kriv kad zijevam okolo, rekla bi mi moja teta).
Ovo nije greška u GPS-u koji je malo vrludao, nego je to zaista put kojim sam ja vrludala i spašavala se od padanja
Malo sam u jednom trenutku zazujala i iza jednog zavoja izletila na dio s malo više šljunka i na dvoje s pesom. Koji nisu trebali biti tam. U tom trenutku. Na sredini ceste. I ja sam ih pogledala i ušla u zavoj... i spašavala sam i sebe i njih kak sam najbolje mogla.
Na moment sam izgleda spustila jednu nogu na tlo i pokupila uz svo blato još i hrpu šljunka, što je značilo da ne mogu uštekat cipelu u pedalu, a Strela leti, a ja pokušavam ne kočit baš divljački, jer zadnji kraj i ovak pleše, jedva kontroliram i bicikl i sebe na biciklu i onda da ne pokosim ovo dvoje koji samo smetaju, odem previše lijevo, pa po travi, a rub trave je i grbav... No, dakle, još u svemu tome čuje, kak se ovo dvoje smijucka. Ah, nemrem im zamjeriti, jer bi se vjerojatno i ja smijala da sam bila na njihovom mjestu. Na kraju uz ponešto vrludanja ipak sam se spasila i nisam pala. Bravo ja.
Prvo lijepi makadam, a onda futurističko-armagedonski naletiš na kamenolom
Ostatak spusta prošao je baš ok, malo fotkanja uz dugački lijepi spust do kamenoloma i onda uz kamenolom opet na cestu i doma! Naravno nemrem ni približno brzinom konkurirati Dobriši na Kockastom, ali baš sam super uživala.
Malo pranja
Doma smo se oprali na prališću, s toplom vodom. I sebe i bicikle. No, da budemo sigurni, jer voda je sumporna, onda smo ih ipak i otuširali i s normalnom vodom. Bicikle. Prvo. Onda sebe. Ok, ali ne na dvorištu nego u kadi. Da ne smrdimo po sumporu. I koječemu još.
A za kraj sam osvojila vijenac češnjaka, jer je teta zaključila da ipak sigurno je sigurno.
Još imam i blata pod bradom